|
||
|
насловна :: биографија :: библиографија :: фељтони :: из штампе :: промоције :: актуелно :: контакт |
||
ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ СУ УСМЕНЕ ФРЕСКЕ Духовна беседа је прозни реторски жанр у најужем смислу речи, говор или проповед на одређену тему из Библије или црквеног календара,но исто тако и на посебну моралну тему. Богословске и етичке по садржини и тенденцији, окупљене су најчешће у разноврсним зборницима са устаљеном или променљивом структуром, као реторски опус једног црквеног оца или као својеврсна антологија из дела већег броја црквених отаца. Типологија беседа је веома разноврсна, а изворници се и сами јављају као посебан, веома сложен жанр. Ова књига следи зборничке обрасце и беседографске корпусе настојањем приређивача да одабране беседе распореди у целину сврховиту тренутку појављивања, месту и улози избора. Његов поступак селективности изведен је из поетичности самог стварања у овом ретопрском жанру, подређеног захтеву формалног изједначавања у име духовне универзалности. Без обзира на различлити ниво појединих реторских остварења, доминира религиозни доживљај својствен овој врсти стварања. Како би то рекли стручњаци, у томе је доживљају и његова естетика. 1. Богата духовна баштина обилује беседничким текстовима пустиножитеља, испосника, светаца-песника и светаца-владара, иних заточника хришћанског и православног духа, изрицаним у беспућу где се усрдним молитвама и одрицаањем стицало спасење, у скромним богомољама, светилиштима и епископским седиштима. Беседник им је самеравао садржину и облик, наводе и поруке, у већ устаљеним жанровским оквирима црквеног предања, које је у начелу неизменљиво. Основни тон беседи, пак дају смерноумље, достојан израз, изврсне, живе фигуре, обрти и ритамско-мелодијска лепота усхићеног људског говора. Стилски и емоционално појачава се ефекат изговореног општим силабичким односом између првих реченица, средине и завршетка беседе. Благодатно је остваривање односа између божанског и људског у акту беседења. Духовне беседе су усмене фреске. Њима се поручује каквим духовним снагама и добрима располаже човек који себе потпуно подвргне закону Христове вере. Овај моменат је од битног значаја и за поетску структуру беседног жанра. Наиме, беседа посматра живот у једном метафизичком аспекту, без обзира на одабрану тему, али увек са циљем да се укаже на Божју благодат и божанско провиђење.
2. Вредности беседа заступљених унутар корица ове књиге не слуте се из множине, већ из њиховог карактера. То је природно прожимање Слова беседника различитих епоха и доба, станишта, језика и културе, али јединственог доживљаја Духа Божјега и Просветљења.Упркос поменутим разликама, овде сакупљене беседе не одражавају само поглед одређене хришћанске провенијенције или цркве, него изражавају исте дамаре и теме у истим обликовним обрасцима свехришћанског света. То сведочи о непролазној традицији свехришћанства, које је витализовало духовност људи пре постанка нација у модерном смислу речи. Са сталном свешћу о непојамном, несагледном свету изван видљивих хоризоната, одабране су и беседе новијих аутора, наших савременика, као и саучесника актуелне српске садашњости, живућих у земљи брзих и пресудних промена. С том благодарношћу господин Оливер Ињац, и сам врсни беседник, својим трудом допринео је да се припреми и објави ове врсте дело. Зато својом појавом оно помаже разумевању духовног и целокупног нашег живота. Речи ове књиге несумњиво ће одјекнути у читаоцима, сажето им изложивши погледе на живот и свет, на Бога, Господа Исуса Христоса и Духа Светога; приближиће им и учинити разумљивијим друге према себи и себе према другима. На страницама пред нама препознаје се део прошлости човечанства, а на почетку трећег хришћанског миленијума освештавно се слути и њихова будућност.
3. Зашто говоре уста моја? Зашто пише моја рука? Шта је мој позив? Пита се један савремени европски песник, а са њим многа и многа поколења заветованих Речи из које је настао Свет.
Питања остају, али Реч дејствује, и са њом „зрак погледа новог“, како је такође лепо стиховао наречени песник.*
Саша Хаџи Танчић
________________________________ • Наведене стихове из песме „Зашто“ написао је немачки песник Паул Винс, а превео их је Иван Ивањи. |
||
|
|
