|
|
|||||||||
|
насловна :: биографија :: библиографија :: фељтони :: из штампе :: промоције :: актуелно :: контакт |
|||||||||
|
У одбрану части адвокатсте професије Вјечити су изазови хваљене и оспораване, уздизане и уважаване, часне и злоупотребљаване адвокатске професије. Контрадикторна и оксиморонична, она је стара загонетка чијим су се тумачењем, размишљајући о темељним вриједнистима цивилизације, о правичности и правди, моралу и етици, бавили свјетски умови, философи и мудраци. Прихватајући се овог сложеног, одговорног, понекад и опасног посла, обавезујемо се да прије свега у себи рашчистимо све дилеме своје професије, и издижући се изнад личног, ефемерног или утилитарног, приступамо свјетској адвокатској прородици коју мора да краси заједничка свијест сублимирана у сјајној сентенци: Адвокати, који расвјетљавају нејасне чињенице би у биткама и ранама у рату спашавали отаџбину. Какви су изазови времена у коме живимо које је, уз политичку и економску транзицију, довело и до метастазирања друштвене патологије, и што је најгоре, до разорних ишчашења свијести и личног схватања морала силином промјена и контрадикторностима друштва повријеђених или срозаних људи, или оних других, које су ова вучија времена, злоупотребом околности избацила у друштвену елиту, уз нужну претпоставку претходног рашчишћавања са сопственим, сасвим непотребним скрупулама? Огромни, већи него икада. У извитопереном окружењу у коме збуњује све што се око нас дешава, у коме и друштво које је до јуче пружало осећај (а осећај је, наравно, субјективна категорија) да смо равноправни и заштићени грађани свијета, исти као и сви други, а сада нас сваки дан подсјећа да то баш више и нисмо, ствара се неки нови ментални склоп, неки нови морал коме су наводници просто неопходни. Колика је улога правосуђа и адвокатуре као њему иманентног дијела од кад је цивилизације, у каналисању ове неконтролисане бујице која се одавно излила из свог тока па, пријетећи да направи катастрофу, неће да се врати у своје корито, ови сјајни адвокати чије ћемо одбране вечерас тек упознати, а сигурно годинама изучавати, свакако би знали да објасне. Ово вече пред нама, овај ријетки скуп за одбрану части наше професије неправедно унижени лаичким изједначавањем са ниским вриједносним категоријама, зато је драгоцјено и значајније него што се на први поглед чини. Враћање угледа, који заслужује, професији која се бави светим категоријама правде, правичности и заштите људских права, чувајући невиног од казне, а кривог од оног што не заслужује, бавећи се надасве истином, наша је дужност и нико нам у томе неће ни помоћи, нити нас замијенити. Још је Aurelius Augustinus записао да "Ако се изузме Правда, шта су друго краљевства него велика разбојништва." А каква су тек искуства нашег народа у често тешким историјским токовима, најбоље је исказано сублимираним, вијековима каљеним мудростима - народним пословицама: "Чија сила тога је и правда" или "Док правда тамнује, кривда царује", што све изванредно можемо пратити из публикације коју вечерас упознајемо, као у правом времеплову промјена друштвене свијести у тоталитаризму, у свим смјеровима и са компасом у коме сјевер непрестано мијења своју позицију. Јесмо ли овако застаријелу, рђом нагрижену и са природом неусклађену направу уопште превазишли? Зато на крају, увјерен да су овакви скупови и велики труд који су приређивачи учинили овим својеврсним омажом сјајним стручним, непоткупљивим и надасве храбрим припадницима нашег еснафа, надахнутим бесједницима, адвокатима са великим А, значајан прилог дигнитету професије, завршавам још једном, можда у себи контрадикторном, али болно истинитом сентецом: "FIAT IUSTITIA, E PEREAT MUNDIS"... "Нека буде правде, макар пропао свијет". Заиста, ако је на неправди да одржава свијет, боље је да га нема.
Владимир Вулековић, адвокат, у Котору, 1. јул 2004. г. поводом промоције књиге Оливера Б. Ињца "Велике адвокатске одбране" |
||||||||
|
|
|||||||||
